Dr Kristofer je imao zadatak pred sobom: da bolesne leči onim što je smatrao Božijim prirodnim metodama lečenja

U medicinskim krugovima smatrali su ga šarlatanom, prevarantom i ludakom, koji glupe, neobrazovane i lakoverne ljude po dučava gomilom laži o nekakvim travama. Ali, za one koje je spasio od smrti, od kojih su lekari odustali i slegali ramenima, on je bio najbolji lekar 20. veka. Kao dečak ovako je govorio svojoj majci: „Mama, kada porastem, hteo bih da budem lekar”. „Svašta”, odgovarala je njegova maj ka, „lekari moraju da seku ljude po telu ka da ih operišu, a ti ne možeš da podneseš ni prizor krvi kada spremamo pile za večeru”. „E pa, mama”, dečak je proročki uzvratio, „ja ću biti lekar koji ne seče ljude po telu”. A to je i postao. Jedne snežne večeri u Juti, Džon Rejmond Kristofer se jako razboleo i ležao je u postelji sa gušoboljom. Tada ih je jedan lekar prirodne medicine posavetovao: „Sada uradite to i to da biste izbacili sluz”, govorio je. Uradili su tako, i dečak je ubrzo ozdravio. Dok je bio dečak, njegova majka je patila i od edema i od dijabetesa. Nisu joj pomagali konvencionalni medicinski tretmani. Dr Kristofer se priseća da je „neki putujući lekar došao u našu kuću da leči majku. Preporučio joj je nekoliko lekovitih biljaka, od kojih joj je bilo bolje i imala više ener gije. Međutim, ubrzo nakon toga, ovaj čovek je uhapšen i odveden u zatvor, jer nije imao licencu za medicinsku praksu. Poš to više nismo mogli da stupimo u kontakt sa njim, mojoj majci je bivalo gore i kasnije je preminula”. Njegova porodica se seća kako je kao dečak gledao svoju majku dok je umirala polako i uz velike bolove. Njena koža je pucala i nastajala je gangrena. Tada je Džon Kristofer odlučio da će naučiti sve što može o le – kovitom bilju i prirodnom lečenju, na dajući se da će tako moći da spreči da se drugi ljudi razbole i umru kao njegova maj ka. Kada je porastao, krenuo je da pohađa prava na Univerzitetu Juta. Ali Bog je tada ispružio Svoju ruku ka njemu i rekao „NE” pravima. Džonova karijera kao advokata je doživela užasan kraj, kada je kao pešak nastradao u strašnoj saobraćajnoj nesreći. Proglašen je mrtvim i odveden u mrt vač – nicu. Pozvali su njegovu porodicu da ga identifikuje. Kada su došli da ga vide, videli su kako se pomeraju trepavice na njegovom oku. Tada su ga odveli u bolnicu. Patio je od gubitka pamćenja nekoliko sedmica, ko je se često tokom njegovog života vraćalo.

Leave A Reply

Your email address will not be published.