Ali kako znate da li se osoba sprema da umre i da se njeno telo uopšte ne pročišćava?

– Evo da vam ispričam jedan doživljaj. Lečio sam jednu devojčicu koja je imala tumor na mozgu. Došli smo do tačke kada su roditelji mislili da će ona umreti. Roditelji su paničili i bilo im je sve gore. Majka je plakala, a otac je postao depresivan. Onda sam ja nešto otišao iz grada, kad odjednom, došlo je do čudesnog izlečenja devojčice. Stari lekari su to zvali „kriza izlečenja”. To nije baš dobar izraz, on bi trebalo ovako da glasi: „Kad misliš da ćeš umreti”. Sećate se momka sa rakom kostiju o kojem sam vam govorio i za koga smo mislili da će umreti? I njegova porodica i njegova supruga su mislili da umire. I baš tada, sve se okrenulo. Odmah nakon takvog lošeg stanja postalo mu je bolje i sav rak je nestao. Ponekad pomislim da tokom procesa izlečenja telu biva sve gore i gore, a da se onda sve što je loše u telu odjednom izbaci napolje. Svojim pacijentima govorim da ne obraćaju previše pažnje na te uspone i padove tokom procesa lečenja. Poput dr Kristofera, i ja verujem da samo Bog zna za svakog čoveka kada će umreti. A vi treba da budete dovoljno prosvetljeni kako biste to osetili i znali. Meni je to zadavalo dosta muka. Ja pogledam te ljude i oni izgledaju kao da su već mrtvi. Ne znam šta ih održava živim. Mislim ovako u sebi: „To je to. Oni neće biti srećne ruke poput drugih”. Ali sledeća vest koju sam čuo jeste da su ozdravili. Dakle, ne bih ništa dobro učinio da sam im rekao da će umreti, da odu na Devičanska ostrva, jedu tamo čokoladu i čekaju da umru. Nisam ja taj koji odlučuje ko će umreti, a ko ne. To nije na meni. Ja pokušavam podstaći pacijente da razmisle o tome i da sami odluče. Možda će oni dobiti neki znak od Boga. Možda im se Bog obrati. Imao sam takve pacijente koji su znali šta će se desiti. Jedan je rekao ovako: „Ja ne mogu preživeti ovo. Hajde da organizujemo veselje”. Sutradan nakon tog veselja je umro. Pacijenti vam stvarno tako kažu? – Da, kažu mi. Tako da nikad, ali nikada nisam rekao nekome da neće preživeti. Čak i onda kada umiru. Čak i kada povraćaju krv. Ja im kažem: „Hajde samo da idemo dan po dan”. Nikada nisam rekao: „Gotovo je”. Kako to nekome da kažem? Ne možete znati šta će biti. – Pa da, stvarno ne mogu. Osim u slučaju da mi Bog lično kaže, nikoga neću da otpisujem. Zato uvek kažem: „Samo napred”. I tako sam izlečio mnoge od kojih su drugi digli ruke.

Leave A Reply

Your email address will not be published.